Стихи Генри Говарда, графа Серрея (1517 — 1547) . Переводы

Стихи  Генри  Говарда,  графа  Серрея  (1517  —  1547).
Генри  Говард,  граф  Серрей  (он  же  Суррей,  он  же  Серри,  он  же  -  и  на  самом  деле  -  Сарри  :-))),  1517  —  1547)  —  английский  поэт  эпохи  Возрождения,  кузен  королев  Анны  Болейн  и  Екатерины  Говард.  Был  казнен  по  обвинению  в  государственной  измене  вследствие  борьбы  за  власть  между  семьями  Говардов  и  Сеймуров.
Считается  одним  из  отцов  сонетной  формы  в  английской  литературе.
Далее  следуют  несколько  его  стихотворений  с  моими  любительскими  переводами.
Тексты  оригиналов  и  некоторая  вспомогательная  информация  —  с  сайта  Luminarium.
Совпадение  отдельных  фраз  с  другими  русскими  переводами  возможно,  но  случайно:  раньше  я  читала  всего  один  перевод  стихотворения  Серрея,  здесь  не  представленного.

DESCRIPTION  OF  SPRING,
WHEREIN  EVERY  THING  RENEWS,  SAVE  ONLY  THE  LOVER

THE  soote  season,  that  bud  and  bloom  forth  brings,
With  green  hath  clad  the  hill  and  eke  the  vale:
The  nightingale  with  feathers  new  she  sings;
The  turtle  to  her  make  hath  told  her  tale.
Summer  is  come,  for  every  spray  now  springs:
The  hart  hath  hung  his  old  head  on  the  pale;
The  buck  in  brake  his  winter  coat  he  flings;
The  fishes  flete  with  new  repair;d  scale.
The  adder  all  her  slough  away  she  slings;
The  swift  swallow  pursueth  the  flies  smale;
The  busy  bee  her  honey  now  she  mings;
Winter  is  worn  that  was  the  flowers’  bale.
And  thus  I  see  among  these  pleasant  things
Each  care  decays,  and  yet  my  sorrow  springs.


Переводчица,  то  есть  я,  задалась  целью,  насколько  получится,  передать  рифмы  и  игру  звуков,  что  обычно  ей  не  удается.  Задача  отразилась  на  качестве  перевода  и  повлияла  на  него  не  к  лучшему.  Зато  —  эксперимент.
 
Генри  Говард,  граф  Серрей

Описание  весны:  все  обновляется,  влюбленный  остается  прежним

Пора  побегам,  почкам  настает,
холмы  и  долы  зелень  застилает,
и  в  перьях  новых  соловей  поет,
голубка  голубю  любовь  вручает.
Пора  цветенья:  всякий  прут  цветет,
король-олень  корону  оставляет,
другую  шубу  заяц  заведет,
молчунья-рыба  чешую  меняет.
Змея  из  старой  кожи  ускользнет,
стрелою  легкой  ласточка  летает,
прилежная  пчела  готовит  мед  —
запрет  зиме:  она  цветам  мешает.
Приветствуя  весны  веселый  ход,
печали  вянут  —  лишь  моя  цветет!
Перевод  01.03.2014

(В  этом  переводе,  как  вы  могли  заметить,  олень  превратился  в  зайчика.  :-)  Слово  buck  в  седьмой  строке  должно  переводиться  как  "олень",  но,  поскольку  олень  уже  упоминался  строкой  выше,  переводчица  решила,  что  изобразить  игру  звуков  важнее,  чем  правильно  передать,  какое  животное  имеется  в  виду.  Соответственно,  в  переводе  В.  Рогова  здесь  "В  лесную  чащу  лань  линять  идет".  )

Два  следующих  стихотворения  написаны  от  лица  женщины,  тоскующей  о  возлюбленном,  который  ушел  в  море.  За  ними  идут  стихи  о  любви  уже  от  имени  мужчины.  Затем  стихотворение  на  популярную  тему  смены  возрастов.

COMPLAINT  OF  THE  ABSENCE  OF  HER  LOVER,
BEING  UPON  THE  SEA  [Lady  Surrey’s  Lament  for  Her  Absent  Lord]

GOOD  ladies  !  ye  that  have  your  pleasure  in  exile,
Step  in  your  foot,  come,  take  a  place,  and  mourn  with  me  awhile  :

And  such  as  by  their  lords  do  set  but  little  price,
Let  them  sit  still,  it  skills  them  not  what  chance  come  on  the  dice.

But  ye  whom  Love  hath  bound,  by  order  of  desire,
To  love  your  Lords,  whose  good  deserts  none  other  would  require  ;

Come  ye  yet  once  again,  and  set  your  foot  by  mine,
Whose  woful  plight,  and  sorrows  great,  no  tongue  may  well  define.

My  love  and  lord,  alas  !  in  whom  consists  my  wealth,
Hath  fortune  sent  to  pass  the  seas,  in  hazard  of  his  health.

Whom  I  was  wont  t’embrace  with  well  contented  mind,
Is  now  amid  the  foaming  floods  at  pleasure  of  the  wind.

There  God  will  him  preserve,  and  soon  him  home  me  send  ;
Without  which  hope  my  life,  alas  !  were  shortly  at  an  end.

Whose  absence  yet,  although  my  hope  doth  tell  me  plain,
With  short  return  he  comes  anon,  yet  ceaseth  not  my  pain.

The  fearful  dreams  I  have  ofttimes  do  grieve  me  so,
That  when  I  wake,  I  lie  in  doubt,  where  they  be  true  or  no.

Sometime  the  roaring  seas,  me  seems,  do  grow  so  high,
That  my  dear  Lord,  ay  me  !  alas  !  methinks  I  see  him  die.

And  other  time  the  same,  doth  tell  me  he  is  come,
And  playing,  where  I  shall  him  find,  with  his  fair  little  son.

So  forth  I  go  apace  to  see  that  liefsome  sight,
And  with  a  kiss,  methinks  I  say,  ‘  Welcome,  my  Lord,  my  knight  ;

Welcome,  my  sweet  ;  alas  !  the  stay  of  my  welfare  ;
Thy  presence  bringeth  forth  a  truce  betwixt  me  and  my  care.’

Then  lively  doth  he  look,  and  salueth  me  again,
And  saith,  ‘  My  dear,  how  is  it  now  that  you  have  all  this  pain  ?’

Wherewith  the  heavy  cares,  that  heap’d  are  in  my  breast,
Break  forth  and  me  dischargen  clean,  of  all  my  huge  unrest.

But  when  I  me  awake,  and  find  it  but  a  dream,
The  anguish  of  my  former  woe  beginneth  more  extreme  ;

And  me  tormenteth  so  that  unneath  may  I  find
Some  hidden  place,  wherein  to  slake  the  gnawing  of  my  mind.

Thus  every  way  you  see,  with  absence  how  I  burn  ;
And  for  my  wound  no  cure  I  find,  but  hope  of  good  return  :

Save  when  I  think,  by  sour  how  sweet  is  felt  the  more,
It  doth  abate  some  of  my  pains,  that  I  abode  before.

And  then  unto  myself  I  say  :  ‘  When  we  shall  meet,
But  little  while  shall  seem  this  pain  ;  the  joy  shall  be  so  sweet.’

Ye  winds,  I  you  conjure,  in  chiefest  of  your  rage,
That  ye  my  Lord  me  safely  send,  my  sorrows  to  assuage.

And  that  I  may  not  long  abide  in  this  excess,
Do  your  good  will  to  cure  a  wight,  that  liveth  in  distress.

[Плач  леди  Серрей  об  отсутствующем  муже]

Добрые  подруги,  чья  любовь  –  за  морем,
приходите:  вместе  мы  оплачем  горе.

Не  зову  трудиться  жен  я  равнодушных,
пусть  покойны  будут:  им  гадать  не  нужно.

Но  когда  желанье  или  обычай  древний
быть  тебе  внушили  одному  лишь  верной,

приходи:  с  тобою  вместе  погорюю,
скудным  словом  долю  выскажу  лихую.

Господин  мой  милый  –  все  мое  именье  –
жизнь  морям  доверил  по  судьбы  веленью.

Тот,  кого  я  в  счастье  нежила,  ласкала,
стал  ветрам  игрушка  да  волнам  забава.

Бог  его  укроет,  возвратит  в  отчизну,  –
без  надежды  этой  я  б  рассталась  с  жизнью.

Но  хотя  надежда  мне  твердит:  «Вернется!»,
коль  разлука  длится,  мука  не  прервется.

Злобные,  дурные  сны  меня  тревожат;
в  страхе  я:  случилось  иль  случиться  может?

То  мне  снится  буря,  что  валы  вздымает,
вижу,  как  супруг  мой  в  море  погибает.

А  другой  обман  бывает  сладок  слишком:
будто  бы  он  дома,  за  игрой  с  сынишкой.

Я  тогда  к  ним  выйду  –  счастлива,  спокойна:
«C  возвращеньем,  рыцарь!  Нынче  я  довольна.

Без  тебя,  любимый,  так  мне  было  худо,
но  с  тобою  рядом  уж  грустить  не  буду».

Он  мне  улыбнется  и  руки  коснется:
«Милая,  откуда  боль  твоя  берется?»

И  тогда  вся  тяжесть  от  тоски  жестокой
выльется  наружу  –  вновь  я  стану  легкой.

«Сон»  –  скажу,  очнувшись,  слово  роковое
и  сильней,  чем  прежде,  мучаюсь  тоскою,

и  с  трудом  ищу  я,  спрятаться  куда  бы,
чтоб  от  долгой  боли  отдохнуть  мне,  слабой.

Так  меня  разлука  день  за  днем  сжигает;
лишь  надежда  встречи  держит,  исцеляет.

Не  могли  бы  сладость  мы  ценить  без  соли  –
с  тем  противлюсь  лучше  я  противной  боли.

Говорю  себе  я:  «Встреча  все  искупит  –
засияет  радость,  в  тень  печаль  отступит».

Заклинаю  ветры:  хватит  вам  гневиться!
Дайте  дорогому  в  мире  возвратиться!

Будьте  благом,  ветры,  бег  его  направьте,
жизнь  мою  от  муки  ждать  его  избавьте!

Перевод  26–27.03.2014

COMPLAINT  OF  THE  ABSENCE  OF  HER  LOVER
BEING  UPON  THE  SEA

O  HAPPY  dames  that  may  embrace
The  fruit  of  your  delight  ;
Help  to  bewail  the  woful  case,
And  eke  the  heavy  plight,
Of  me,  that  wonted  to  rejoice
The  fortune  of  my  pleasant  choice  :
Good  ladies  !  help  to  fill  my  mourning  voice.

In  ship  freight  with  rememberance
Of  thoughts  and  pleasures  past,
He  sails  that  hath  in  governance
My  life  while  it  will  last  ;
With  scalding  sighs,  for  lack  of  gale,
Furthering  his  hope,  that  is  his  sail,
Toward  me,  the  sweet  port  of  his  avail.

Alas  !  how  oft  in  dreams  I  see
Those  eyes  that  were  my  food  ;
Which  sometime  so  delighted  me,
That  yet  they  do  me  good  :
Wherewith  I  wake  with  his  return,
Whose  absent  flame  did  make  me  burn  :
But  when  I  find  the  lack,  Lord  !  how  I  mourn.

When  other  lovers  in  arms  across,
Rejoice  their  chief  delight  ;
Drowned  in  tears,  to  mourn  my  loss,
I  stand  the  bitter  night
In  my  window,  where  I  may  see
Before  the  winds  how  the  clouds  flee  :
Lo  !  what  a  mariner  love  hath  made  of  me.

And  in  green  waves  when  the  salt  flood
Doth  rise  by  rage  of  wind  ;
A  thousand  fancies  in  that  mood
Assail  my  restless  mind.
Alas  !  now  drencheth  my  sweet  foe,
That  with  the  spoil  of  my  heart  did  go,
And  left  me  ;  but,  alas  !  why  did  he  so  ?

And  when  the  seas  wax  calm  again,
To  chase  from  me  annoy,
My  doubtful  hope  doth  cause  me  plain  ;
So  dread  cuts  off  my  joy.
Thus  is  my  wealth  mingled  with  woe  :
And  of  each  thought  a  doubt  doth  grow  ;
Now  he  comes  !  will  he  come  ?  alas  !  no,  no!

Жалоба  женщины,  чей  возлюбленный  —  в  море

Вы  счастливы:  ваш  милый  подле  вас,
не  ставит  парусов.
Прошу,  ко  мне  придите  в  скорбный  час  —
пусть  громче  станет  зов!
Был  так  удачен  выбор  мой,
жила  я  радостью  одной,
печаль  теперь  —  печальтесь  вы  со  мной!

Уходит  память  в  трюмах  корабля,
увозит,  что  прошло;
со  странником  стремится  жизнь  моя
в  добро  или  во  зло;
в  ветрах  большой  подмоги  нет,
идет  он  за  надеждой  вслед
в  мой  порт  —  найдет  здесь  отдых  и  привет.

Его  глаза  —  мой  частый,  частый  сон:
не  насмотрелась  я;
Был  наяву  моей  отрадой  он  —
в  снах  радует  меня.
Мечте  о  нем  я  улыбнусь,
его  ищу,  когда  проснусь,
опомнюсь  —  и  к  тоске  моей  вернусь.

Влюбленным  парам  —  счастье  разделять
да  тешиться  вдвоем,
а  мне  —  все  горевать,  без  сна  стоять
в  ночи  перед  окном,
смотреть  и  видеть  только,  как
ветра  мчат  в  небе  облака.
Да,  вот  судьба  подруги  моряка!

Взметнул  в  волнах  соленых  ветер  злой
такой  высокий  вал
и  тотчас  же  видений  страха  рой
ко  мне  опять  пригнал:
«Ах,  он  погиб,  любимый  враг,
меня  сгубил,  и  сам  —  во  мрак…
Увы!  увы!  зачем  все  вышло  так?»

Но  снова  в  мире  море  предо  мной,
прочь  главный  страх  летит,
и  повод  к  грусти  у  меня  иной:
надежда  тяготит.
За  вспышкой  веры  жду  я  бед,
сомненья  —  каждой  мысли  вслед:
«Вернется  он!  вернется  ли?  нет,  нет!»

Перевод  24  —  25.03.2014

A  PRAISE  OF  HIS  LOVE,
WHEREIN  HE  REPROVETH  THEM  THAT  COMPARE  THEIR
LADIES  WITH  HIS.

GIVE  place,  ye  lovers,  here  before
That  spent  your  boasts  and  brags  in  vain  ;
My  Lady’s  beauty  passeth  more
The  best  of  yours,  I  dare  well  sayen,
Than  doth  the  sun  the  candle  light,
Or  brightest  day  the  darkest  night.

And  thereto  hath  a  troth  as  just
As  had  Penelope  the  fair  ;
For  what  she  saith,  ye  may  it  trust,
As  it  by  writing  sealed  were  :
And  virtues  hath  she  many  mo’
Than  I  with  pen  have  skill  to  show.

I  could  rehearse,  if  that  I  would,
The  whole  effect  of  Nature’s  plaint,
When  she  had  lost  the  perfit  mould,
The  like  to  whom  she  could  not  paint  :
With  wringing  hands,  how  she  did  cry,
And  what  she  said,  I  know  it,  aye.

I  know  she  swore  with  raging  mind,
Her  kingdom  only  set  apart,
There  was  no  loss  by  law  of  kind
That  could  have  gone  so  near  her  heart  ;
And  this  was  chiefly  all  her  pain  ;
‘  She  could  not  make  the  like  again.’

Sith  Nature  thus  gave  her  the  praise,
To  be  the  chiefest  work  she  wrought  ;
In  faith,  methink  !  some  better  ways
On  your  behalf  might  well  be  sought,
Than  to  compare,  as  ye  have  done,
To  match  the  candle  with  the  sun.

Хвала  возлюбленной.  Поэт  осуждает  тех,  кто  сравнивает  с  нею  своих

Посторонитесь,  хвастуны,
что  дам  своих  напрасно  хвалят:
как  ни  милы,  как  ни  нежны,
краса  моей  их  посрамляет.
Так  солнца  свет  свечу  затмит,
так  ночь  от  всхода  дня  бежит.

Как  Пенелопа  оных  дней,
блистает  честностью  примерной.
Грех  был  бы  сомневаться  в  ней:
что  говорит  —  исполнит  верно.
И  всех  ее  достоинств  рать
моим  пером  не  передать.

Когда  б  хотел,  пересказал
Природы  жалобы  дословно:
прекрасный  образец  пропал,
а  не  создать  уже  подобный.
Природы  долго  плач  звучал,
я  все  слова  ее  слыхал.

Клялась  в  отчаянье  она:
все  царство  только  ей  дороже.
Потеря  слишком  уж  страшна:
заменой  быть  ничто  не  может!
Печалилась  всего  сильней,
что  лучшего  не  сделать  ей.

Так,  плача,  прославляла  вслух
Природа  дивное  творенье.
Не  надо  лишних  вам  потуг,
не  упражняйте  зря  уменье!
Ведь,  право,  это  трюк  пустой  —
сравненье  солнца  со  свечой.

Перевод  20—21.03.2014.

A  COMPLAINT  BY  NIGHT  OF  THE  LOVER
NOT  BELOVED.

ALAS  !  so  all  things  now  do  hold  their  peace  !
Heaven  and  earth  disturbed  in  no  thing  ;
The  beasts,  the  air,  the  birds  their  song  do  cease,
The  night;s  car  the  stars  about  doth  bring.

Calm  is  the  sea  ;  the  waves  work  less  and  less  :
So  am  not  I,  whom  love,  alas  !  doth  wring,
Bringing  before  my  face  the  great  increase
Of  my  desires,  whereat  I  weep  and  sing,

In  joy  and  woe,  as  in  a  doubtful  case.
For  my  sweet  thoughts  sometime  do  pleasure  bring  ;
But  by  and  by,  the  cause  of  my  disease
Gives  me  a  pang,  that  inwardly  doth  sting,

When  that  I  think  what  grief  it  is  again,
To  live  and  lack  the  thing  should  rid  my  pain.

Жалоба  влюбленного,  но  не  любимого,  в  ночи

Какая  миру  тишина  дана!
Не  знают  небо  и  земля  тревоги,
cпят  зверь  и  ветер,  птица  не  слышна,
в  молчанье  звезды  на  ночной  дороге.

Покойно  море,  гаснет  рокот  волн,
не  знаю  сна  лишь  я  один,  убогий:
причина  песням  и  слезам  одна:
я  вызываю  образ  недотроги.

Веселье,  скорбь  смешать  я  принужден,  —
в  мечтах  есть  место  радостям  немногим,  —
но  боль,  что  глубоко  утаена,
вновь  о  себе  напомнит  эхом  долгим,

когда  скажу,  что  тяжко  горевать  —
лекарство  знать,  но  им  не  обладать.

Перевод  22.  03.  2014

(На  меня  произвело  впечатление,  что  peace  -  заметно  неточная  рифма  к  словам  less  и  case,  но  точнее  подходит  к  словам  cease,  increase  и  disease,  и  я  решила  это  отразить  в  переводе).

A  VOW  TO  LOVE  FAITHFULLY,  HOWSOEVER
HE  BE  REWARDED.

SET  me  whereas  the  sun  doth  parch  the  green
Or  where  his  beams  do  not  dissolve  the  ice  ;
In  temperate  heat,  where  he  is  felt  and  seen  ;
In  presence  prest  of  people,  mad,  or  wise  ;

Set  me  in  high,  or  yet  in  low  degree  ;
In  longest  night,  or  in  the  shortest  day  ;
In  clearest  sky,  or  where  clouds  thickest  be  ;
In  lusty  youth,  or  when  my  hairs  are  gray  :

Set  me  in  heaven,  in  earth,  or  else  in  hell,
In  hill,  or  dale,  or  in  the  foaming  flood  ;
Thrall,  or  at  large,  alive  whereso  I  dwell,
Sick,  or  in  health,  in  evil  fame  or  good,

Her’s  will  I  be  ;  and  only  with  this  thought
Content  myself,  although  my  chance  be  nought.

Клятва  в  безвозмездной  верности

Пускай  в  краю,  где  солнце  зелень  жжет,
иль  там,  где  лед  не  властно  растопить,
иль  там,  где  жар  оно  терпимый  шлет,
в  толпе  глупцов  иль  мудрецов  мне  быть;

пусть  буду  я  ничтожен  иль  могуч,
в  ночь  долгую  иль  самый  краткий  день,
под  небом  ясным  или  полным  туч,
в  расцвете  жизни  иль  готовясь  в  тень,

на  небе,  на  земле,  а  нет  —  в  аду,
в  горах  иль  долах,  иль  средь  пенных  вод,
рабом,  свободным,  здравым  иль  в  бреду,
в  счастливый  час  иль  в  черный  час  невзгод  —

принадлежу  я  ей.  Доволен  тем,
наград  за  верность  не  прошу  совсем.

Перевод  28  —  29.  03.  2014.

REQUEST  TO  HIS  LOVE  TO  JOIN  BOUNTY
WITH  BEAUTY.

THE  golden  gift  that  Nature  did  thee  give,
To  fasten  friends  and  feed  them  at  thy  will,
With  form  and  favour,  taught  me  to  believe,
How  thou  art  made  to  shew  her  greatest  skill.

Whose  hidden  virtues  are  not  so  unknown,
But  lively  dooms1  might  gather  at  the  first:
Where  beauty  so  her  perfect  seed  hath  sown,
Of  other  graces  follow  needs  there  must.

Now  certes,  Garret,  since  all  this  is  true,
That  from  above  thy  gifts  are  thus  elect,
Do  not  deface  them  then  with  fancies  new  ;
Nor  change  of  minds,  let  not  thy  mind  infect  :

But  mercy  him  thy  friend  that  doth  thee  serve  ;
Who  seeks  alway  thine  honour  to  preserve.

Просьба  к  возлюбленной  присоединить  к  красоте  щедрость

Дар  золотой  —  поклонников  пленять,
любезным  нравом  и  красой  манить  —
тебе  Природа  захотела  дать,
чтоб  лучшее  уменье  проявить.

Но  нас  встречают  бурной  похвалой,
угадывая  скрытых  благ  сады:
где  красота  даст  урожай  большой,
достоинств  прочих  зреть  хотим  плоды.

Сомнений  нет,  что  прелести  твои
в  знак  благодати  ниспослала  высь;
их  новой  прихотью  не  оскверни,
измены  доброй  славы  не  страшись.

Так  пожалей  же  друга  своего,
что  честь  твою  блюдет  верней  всего!

Перевод  29.  03.  2014

Garret  —  так  иначе  называло  себя  семейство  Фитцджеральд,  из  которого  происходила  леди  Элизабет  Фитцджеральд,  воспетая  Серреем  под  именем  «Прекрасной  Джеральдины»  (The  Fair  Geraldine),  когда  ей  было  всего  десять  лет.

COMPLAINT  THAT  HIS  LADY
AFTER  SHE  KNEW  HIS  LOVE,  KEPT  HER  FACE  ALWAYS
HIDDEN  FROM  HIM.

I  NEVER  saw  my  Lady  lay  apart
Her  cornet  black,  in  cold  nor  yet  in  heat,
Sith  first  she  knew  my  grief  was  grown  so  great  ;
Which  other  fancies  driveth  from  my  heart,

That  to  myself  I  do  the  thought  reserve,
The  which  unawares  did  wound  my  woful  breast  ;
But  on  her  face  mine  eyes  might  never  rest.
Yet  since  she  knew  I  did  her  love  and  serve,

Her  golden  tresses  clad  alway  with  black,
Her  smiling  looks  that  hid  thus  evermore,
And  that  restrains  which  I  desire  so  sore.
So  doth  this  cornet  govern  me  alack  !

In  summer,  sun,  in  winter’s  breath,  a  frost  ;
Whereby  the  light  of  her  fair  looks  I  lost.

Жалоба  влюбленного  на  то,  что  его  возлюбленная,  узнав  о  его  любви,
прячет  от  него  лицо

С  тех  пор,  как  знает  милая  моя,
что  сердца  моего  царицей  стала,
она  скрывает  черным  покрывалом
лицо  —  в  жару  ли,  в  холод  —  от  меня.

Мечты  другие  я  изгнал  давно,
служа  лишь  той,  что  ранила  невольно,
признался,  что  рабом  стал  добровольно,  —
и  любоваться  милой  не  дано.

Под  черным  кос  не  вижу  золотых,
веселых  глаз  огонь  мне  не  сияет,
все,  что  я  жажду  видеть,  все  скрывает
ткань  черная  —  причина  мук  моих!

Под  летним  солнцем  иль  в  мороз  зимой
свет  красоты  сменился  темнотой.

Перевод  29.03.2014.

(в  оригинале  cornet  —  головной  убор  с  вуалью).


COMPLAINT  OF  THE  LOVER  DISDAINED.

IN  Cyprus  springs,  whereas  Dame  Venus  dwelt,
A  well  so  hot,  that  whoso  tastes  the  same,
Were  he  of  stone,  as  thawed  ice  should  melt,
And  kindled  find  his  breast  with  fixed  flame  ;

Whose  moist  poison  dissolved  hath  my  hate.
This  creeping  fire  my  cold  limbs  so  opprest,
That  in  the  heart  that  harbour’d  freedom,  late  :
Endless  despair  long  thraldom  hath  imprest.

Another  so  cold  in  frozen  ice  is  found,
Whose  chilling  venom  of  repugnant  kind,
The  fervent  heat  doth  quench  of  Cupid’s  wound,
And  with  the  spot  of  change  infects  the  mind  ;

Whereof  my  dear  hath  tasted  to  my  pain  :
My  service  thus  is  grown  into  disdain.

Жалоба  презираемого  влюбленного

Слыхал  я,  что  родник  чудесный  бьет
на  Кипре  —  там,  где  родина  Венеры;
будь  камень  сам  —  растаешь  в  нем,  как  лед:
вода  его  любовью  жжет  без  меры.

Яд  влагой  ненависть  мне  растворил,
огонь  ползучий  естество  мне  плавит.
Приют  свободы  в  сердце  я  хранил  —
клеймо  раба  отчаянье  мне  ставит.

Но  найден  был  во  льдах  родник  иной  —
он  холоден,  его  противно  свойство:
он  остужает  Купидонов  зной,
излечивает  сердца  беспокойство.

Из  этого  другого  ты  пила:
мне  за  любовь  презрение  дала.

Перевод  29.03.2014.

COMPLAINT  OF  A  LOVER  REBUKED.

LOVE,  that  liveth  and  reigneth  in  my  thought,
That  built  his  seat  within  my  captive  breast  ;
Clad  in  the  arms  wherein  with  me  he  fought,
Oft  in  my  face  he  doth  his  banner  rest
.
She,  that  taught  me  to  love,  and  suffer  pain  ;
My  doubtful  hope,  and  eke  my  hot  desire
With  shamefaced  cloak  to  shadow  and  restrain,
Her  smiling  grace  converteth  straight  to  ire.

And  coward  Love  then  to  the  heart  apace
Taketh  his  flight  ;  whereas  he  lurks,  and  plains
His  purpose  lost,  and  dare  not  shew  his  face.
For  my  Lord’s  guilt  thus  faultless  bide  I  pains.

Yet  from  my  Lord  shall  not  my  foot  remove  :
Sweet  is  his  death,  that  takes  his  end  by  love.

Жалоба  влюбленного,  которого  выбранили

(подражание  Петрарке)
Любовь  меня  сумела  покорить,
в  душе  моей  воздвигла  замок  свой.
Оружие  теперь  спешит  сложить
и  знамя  опускает  предо  мной.

Та,  у  кого  учился  я  страдать,
сомнения  в  надежде  претерпев,
одеждой  скромности  мой  жар  скрывать,
сменила  милость  светлую  на  гнев.

И,  струсив,  резвая  Любовь  бежит
укрыться  в  сердце;  жалуется  там.
Раз  проиграла,  плачет  и  дрожит.
Боль  за  вину  ее  терплю  я  сам.

Но  все  же  от  любви  не  отступлю:
умру  любя  —  о  смерти  не  скорблю.

Перевод  29.  03.  2014

HOW  NO  AGE  IS  CONTENT
WITH  HIS  OWN  ESTATE,  AND  HOW  THE  AGE  OF  CHILDREN
IS  THE  HAPPIEST  IF  THEY  HAD  SKILL
TO  UNDERSTAND  IT.

LAID  in  my  quiet  bed,  in  study  as  I  were,
I  saw  within  my  troubled  head  a  heap  of  thoughts  appear.

And  every  thought  did  shew  so  lively  in  mine  eyes,
That  now  I  sigh’d,  and  then  I  smiled,  as  cause  of  thought  did  rise.

I  saw  the  little  boy  in  thought  how  oft  that  he
Did  wish  of  God  to  scape  the  rod,  a  tall  young  man  to  be.

The  young  man  eke  that  feels  his  bones  with  pains  opprest,
How  he  would  be  a  rich  old  man,  to  live  and  lie  at  rest.

The  rich  old  man  that  sees  his  end  draw  on  so  sore,
How  he  would  be  a  boy  again,  to  live  so  much  the  more.

Whereat  full  oft  I  smiled,  to  see  how  all  these  three,
From  boy  to  man,  from  man  to  boy,  would  chop  and  change  degree.

And  musing  thus  I  think,  the  case  is  very  strange,
That  man  from  wealth,  to  live  in  woe,  doth  ever  seek  to  change.

Thus  thoughtful  as  I  lay,  I  saw  my  wither’d  skin,
How  it  doth  shew  my  dented  chews,  the  flesh  was  worn  so  thin.

And  eke  my  toothless  chaps,  the  gates  of  my  right  way,
That  opes  and  shuts  as  I  do  speak,  do  thus  unto  me  say  :

‘  Thy  white  and  hoarish  airs,  the  messengers  of  age,
That  shew,  like  lines  of  true  belief,  that  this  life  doth  assuage  ;

Bid  thee  lay  hand,  and  feel  them  hanging  on  thy  chin  ;
The  which  do  write  two  ages  past,  the  third  now  coming  in.

Hang  up  therefore  the  bit  of  thy  young  wanton  time  :
And  thou  that  therein  beaten  art,  the  happiest  life  define.’

Whereat  I  sigh’d  and  said  :  ‘  Farewell  !  my  wonted  joy  ;
Truss  up  thy  pack,  and  trudge  from  me  to  every  little  boy  ;

And  tell  them  thus  from  me  ;  their  time  most  happy  is,
If,  to  their  time,  they  reason  had,  to  know  the  truth  of  this.’

Никакой  возраст  не  доволен  собою,  но  детство  —  счастливейший  из  них,
если  дети  это  понимают

Лежу,  мечтаю,  размышленьям  предаюсь:
c  волной  воображенья  не  борюсь.

Проходит  скоро  в  мыслях  ряд  картин  живой:
я  улыбнусь  одной,  грущу  с  другой.

Представил  мальчика:  о  чем  ему  мечтать?
Проститься  с  розгой,  юношею  стать.

Сбылось;  у  юноши  в  трудах  мечты  о  том,
как  отдохнет  богатым  стариком.

Грустит  старик-богач:  ведь  скоро  умирать,
зачем  нельзя  мальчишкой  снова  стать?

Занятно  было  бы,  когда  б  вертелся  круг:
мальчишка  —  муж  —  старик  —  мальчишка  вдруг.

Но,  право,  человек  —  чудное  существо,
раз  в  счастье  горести  манят  его.

И  у  меня  морщины:  верен  жизни  ход,
слабеет  плоть,  теряет  зубы  рот.

Пустые  челюсти  —  врата  на  правый  путь;
мои  еще  бормочут  как-нибудь:

«Седины,  дряхлость  —  все  нам  честно  говорит,
так,  как  Писание:  жизнь  прочь  летит!

Вот  тронь-ка  подбородок  свой,  сам  ощути:
прошли  поры  две,  третья  впереди.

И  ты,  хоть  в  молодости  также  бит  бывал,
из  трех  какую  лучшей  бы  назвал?»

Я  отпускаю  радость  прежнюю  мою:
прощай!  Тебя  ко  всем  мальчишкам  шлю!

И  так  скажи  им:  «Знайте:  детства  нет  милей,
сейчас  цените  счастье  ваших  дней!»

Перевод  30.03.2014

DESCRIPTION  OF  THE  RESTLESS  STATE  OF
A  LOVER.

WHEN  youth  had  led  me  half  the  race
That  Cupid’s  scourge  had  made  me  run  ;
I  looked  back  to  mete  the  place
From  whence  my  weary  course  begun.

And  then  I  saw  how  my  desire
By  guiding  ill  had  led  the  way  :
Mine  eyen,  to  greedy  of  their  hire,
Had  made  me  lose  a  better  prey.

For  when  in  sighs  I  spent  the  day,
And  could  not  cloak  my  grief  with  game  ;
The  boiling  smoke  did  still  bewray
The  present  heat  of  secret  flame.

And  when  salt  tears  do  bain  my  breast,
Where  Love  his  pleasant  trains  hath  sown  ;
Her  beauty  hath  the  fruits  opprest,
Ere  that  the  buds  were  sprung  and  blown.

And  when  mine  eyen  did  still  pursue
The  flying  chase  of  their  request  ;
Their  greedy  looks  did  oft  renew
The  hidden  wound  within  my  breast.

When  every  look  these  cheeks  might  stain,
From  deadly  pale  to  glowing  red  ;
By  outward  signs  appeared  plain,
To  her  for  help  my  heart  was  fled.

But  all  too  late  Love  learneth  me
To  paint  all  kind  of  colours  new  ;
To  blind  their  eyes  that  else  should  see
My  speckled  cheeks  with  Cupid’s  hue.

And  now  the  covert  breast  I  claim,
That  worshipp’d  Cupid  secretely  ;
And  nourished  his  sacred  flame,
From  whence  no  blazing  sparks  do  fly.

Беспокойство  влюбленного

Влекомый  юностью,  я  в  гонке  преуспел:
Амура  бич  бежать  меня  заставил.
Осилив  полпути,  назад  взглянуть  хотел:
Увидеть  вновь,  что  я  вдали  оставил.

И  понял,  как  меня  желанье  подвело,
Вожатым  оказавшись  неумелым:
Меня  упорно  зренье  жадное  вело,
Но  лучшую  добычу  просмотрело.

И  я  во  вздохах  день  открытья  провожал,
Печаль  в  забавах  тщетно  скрыть  пытаясь.
И  явный  дым,  клубясь,  уж  слишком  выдавал,
Каким  огнем  я  втайне  загораюсь.

Так  часто  предаюсь  соленым  я  слезам,
Любви  питая  сладостное  семя;
Ведь  красота  ее  не  даст  взойти  плодам  —
Цветок  еще  раскрыться  не  успеет.

Стремились,  жаждали  глаза  мои  ловить
Цель,  ускользающую  неустанно,
Но  взоры  жадные  должны  были  раскрыть
В  груди  моей  скрываемую  рану.

То  слишком  я  бледнел,  то  невпопад  краснел  —
Под  каждым  взглядом  в  цвете  я  менялся.
Неловок  с  виду  был,  бороться  не  умел-
За  помощью  к  ней  сердцем  обращался.

Жаль,  слишком  запоздал  любви  моей  урок  —
Вооружать  себя  притворной  краской,
Чтоб  на  моих  щеках  узнать  никто  не  мог
Те  пятнышки  -  Амурову  раскраску.

Завидуя,  я  душу  скрытную  хвалю  —
Амуру  чтобы  втайне  поклонялась:
Давала  пищу  так  священному  огню,
Чтоб  искра  ни  одна  не  вырывалась.

Перевод  08  —  09.  09.  2014

THE  LOVER  COMFORTETH  HIMSELF  WITH
THE  WORTHINESS  OF  HIS  LOVE.

WHEN  raging  love  with  extreme  pain
Most  cruelly  distrains  my  heart  ;
When  that  my  tears,  as  floods  of  rain,
Bear  witness  of  my  woful  smart  ;

When  sighs  have  wasted  so  my  breath
That  I  lie  at  the  point  of  death  :

I  call  to  mind  the  navy  great
That  the  Greeks  brought  to  Troy  town  :
And  how  the  boisterous  winds  did  beat
Their  ships,  and  rent  their  sails  adown  ;

Till  Agamemnon’s  daughter’s  blood
Appeas’d  the  Gods  that  them  withstood.

And  how  that  in  those  ten  years  war
Full  many  a  bloody  deed  was  done  ;
And  many  a  lord  that  came  full  far,
There  caught  his  bane,  alas  !  too  soon  ;

And  many  a  good  knight  overrun,
Before  the  Greeks  had  Helen  won.

Then  think  I  thus  :  ‘  Sith  such  repair,
So  long  time  war  of  valiant  men,
Was  all  to  win  a  lady  fair,
Shall  I  not  learn  to  suffer  then  ?

And  think  my  life  well  spent  to  be,
Serving  a  worthier  wight  than  she  ?’

Therefore  I  never  will  repent,
But  pains  contented  still  endure  ;
For  like  as  when,  rough  winter  spent,
The  pleasant  spring  straight  draweth  in  ure  ;

So  after  raging  storms  of  care,
Joyful  at  length  may  be  my  fare.

Влюбленный  утешается  тем,  что  его  любимая  имеет  великие  достоинства

Когда  терзанья  яростной  любви
Измучают  меня  всего  сильнее,
И  слезы,  точно  долгие  дожди,
Докажут,  как  скорблю  я  и  болею,
И  вздохов  столько,  что  подчас
Готов  встречать  я  смертный  час,  —

Я  вспоминаю,  как  великий  флот
Отплыл  когда-то  на  осаду  Трои,
Как  против  бури  греки  шли  вперед,
С  неистовством  ветров  отважно  споря;
Как,  чтобы  боги  помогли,
Царевну  в  жертву  принесли;

В  года  войны  сложившиеся  дни
И  длинный  список  подвигов  кровавых;
Героев,  что  так  далеко  зашли,
Чтоб  свой  конец  найти,  увы,  так  рано.
Сперва  цвет  войска  погребли  —
Потом  Елену  обрели.

И  говорю  себе  я:  «Будь  сильней!
Учись  страданье  выносить  достойно.
Боролись  столько  доблестных  мужей  —
За  женщину  стерпели  бед  довольно.
Нет,  жизнь  не  зря  я  провожу  —
Ведь  лучшей  даме  я  служу».

Затем  себя  жалеть  не  стану  я,
Но  потерплю  в  невзгодах,  не  стеная.
Весна  приходит,  радостью  даря,
Весельем  бедствия  зимы  сменяя.
Так  могут  грозы  отступить,
Счастливый,  долгий  мир  впустить.

Перевод  09.09.  2014

DESCRIPTION  OF  THE  FICKLE  AFFECTIONS,
PANGS,  AND  SLIGHTS  OF  LOVE.

SUCH  wayward  ways  hath  Love,  that  most  part  in  discord
Our  wills  do  stand,  whereby  our  hearts  but  seldom  do  accord.

Deceit  is  his  delight,  and  to  beguile  and  mock
The  simple  hearts,  which  he  doth  strike  with  froward,  diverse  stroke.

He  causeth  the  one  to  rage  with  golden  burning  dart  ;
And  doth  allay  with  leaden  cold  again  the  other’s  heart.

Hot  gleams  of  burning  fire,  and  easy  sparks  of  flame,
In  balance  of  unequal  weight  he  pondereth  by  aim.

From  easy  ford,  where  I  might  wade  and  pass  full  well,
He  me  withdraws,  and  doth  me  drive  into  a  deep  dark  hell  ;

And  me  withholds  where  I  am  call’d  and  offer’d  place,
And  wills  me  that  my  mortal  foe  I  do  beseech  of  grace  ;

He  lets  me  to  pursue  a  conquest  well  near  won,
To  follow  where  my  pains  were  lost,  ere  that  my  suit  begun.

So  by  these  means  I  know  how  soon  a  heart  may  turn
From  war  to  peace,  from  truce  to  strife,  and  so  again  return.

I  know  how  to  content  myself  in  others  lust  ;
Of  little  stuff  unto  myself  to  weave  a  web  of  trust  ;

And  how  to  hide  my  harms  with  soft  dissembling  chere,
When  in  my  face  the  painted  thoughts  would  outwardly  appear.

I  know  how  that  the  blood  forsakes  the  face  for  dread  ;
And  how  by  shame  it  stains  again  the  cheeks  with  flaming  red.

I  know  under  the  green,  the  serpent  how  he  lurks  ;
The  hammer  of  the  restless  forge  I  wot  eke  how  it  works.

I  know,  and  can  by  rote  the  tale  that  I  would  tell  ;
But  oft  the  words  come  forth  awry  of  him  that  loveth  well.

I  know  in  heat  and  cold  the  lover  how  he  shakes  ;
In  singing  how  he  doth  complain  ;  in  sleeping  how  he  wakes.

To  languish  without  ach,  sickless  for  to  consume,
A  thousand  things  for  to  devise  resolving  all  in  fume.

And  though  he  list  to  see  his  lady’s  grace  full  sore  ;
Such  pleasures  as  delights  his  eye,  do  not  his  health  restore.

I  know  to  seek  the  track  of  my  desired  foe,
And  fear  to  find  that  I  do  seek.  But  chiefly  this  I  know,

That  lovers  must  transform  into  the  thing  beloved,
And  live,  (alas  !  who  would  believe  ?)  with  sprite  from  life  removed.

I  know  in  hearty  sighs,  and  laughters  of  the  spleen,
At  once  to  change  my  state,  my  will,  and  eke  my  colour  clean.

I  know  how  to  deceive  myself  with  others  help  ;
And  how  the  lion  chastised  is,  by  beating  of  the  whelp.


Far  off  I  burn  ;  in  both  I  waste,  and  so  my  life  I  lese.

I  know  how  love  doth  rage  upon  a  yielding  mind  ;
How  small  a  net  may  take,  and  meash  a  heart  of  gentle  kind  :

Or  else  with  seldom  sweet  to  season  heaps  of  gall  ;
Revived  with  a  glimse  of  grace,  old  sorrows  to  let  fall.

The  hidden  trains  I  know,  and  secret  snare  of  love  ;
How  soon  a  look  will  print  a  thought,  that  never  may  remove.

The  slipper  state  I  know,  the  sudden  turns  from  wealth  ;
The  doubtful  hope,  the  certain  woe,  and  sure  despair  of  health.

Об  изменчивости,  уколах  и  причудах  любви

Проказливой  любви  превратности  опасны:
Желания  вразрез  —  и  души  не  согласны.

Угоден  ей  обман,  приятно  насмехаться  —
Сердца  доверчивых  сразить  и  забавляться.

Стрелою  золотой  в  одно  огонь  вселяет,
В  другое  бьет  свинцом  и  тотчас  охлаждает.

Те  искры  ярче,  это  пламя  —  горячее…
Неравное  она  уравнивает  —  в  цели.

Вот  брод  удобный  путь  мне  легкий  обещает  —
Но  с  брода  в  темный  ад  любовь  меня  свергает.

Не  даст  дойти  туда,  где  были  бы  мне  рады  —
Пошлет  к  врагу,  и  пресмыкаться  будет  надо.

От  крепости,  где  отступать  мне  не  пришлось  бы,
Пошлет  туда,  где  я  отчаюсь  раньше  просьбы.

Любви  приемы  изучив,  неплохо  знаю,
Как  скоро  мир  —  войну  и  мир  —  война  сменяют.

Чужим  желанием  умею  утешаться,
Доверия  у  многих  малым  добиваться.

Умею  боль  скрывать  обманчивым  весельем,
Мысль  ловко  утаить  притворным  рассужденьем.

Мой  опыт:  быстро  кровь  от  щек  бежит  со  страха
И  быстро  со  стыда  вернется  —  алым  знаком;

Не  так  уж  трудно  змейке  в  зелени  укрыться,
Как  вечный  молот  бьет  —  пришлось  мне  убедиться.

Я  знаю,  помню  все,  что  милой  я  сказал  бы  —
Но  коль  любовь  сильна,  то  речи  наши  слабы.

Влюбленный  как  больной  в  жару  и  холод  бьется,
Он  стонет,  коль  поет,  коль  спит  —  не  в  срок  проснется.

Без  хвори  чахнет  он,  тошнит  его  до  пищи,
И  тысячи  невзгод  нарочно  он  изыщет.

Хоть,  дамы  видя  красоту,  он  счастлив  станет,
Но,  взор  свой  усладив,  здоровья  не  поправит.

Могу  найти,  где  враг  любимый  след  оставил,
Но  я  искать  боюсь.  Вот  правило  из  правил:

В  предмет  любви  влюбленный  должен  превращаться
И  в  жизни  (верит  кто?)  от  жизни  отрекаться.

Я  знаю  в  счастье  вздох  и  смех  среди  печалей,
И  вид,  и  нрав  могу  менять,  чтоб  чувств  не  знали.

Мне  с  помощью  других  себе  солгать  недолго;
Узнал,  как  порют  льва  —  довольно  высечь  львенка.

Я  испытал  огонь,  что  холодом  повеет,
Жар  —  от  огня  вдали;  все  зря;  жизнь  даром  тлеет.

Любви  забавно  яростью  карать  смиренье,
Брать  сетью  небольшой  то  сердце,  что  добрее.

Иль  желчи  приступы  мешать  с  внезапной  сластью:
Знак  милости  один  —  и  отошло  ненастье.

Привязчива  любовь:  один  лишь  взгляд  прекрасной
Запечатлеет  мысль,  что  станет  неотвязной.

Немного  сбудется  надежд  тому,  кто  любит,
Но  много  будет  зол.  Здоровье  —  точно  сгубит.

Перевод  09.  09.  2014

COMPLAINT  OF  A  DYING  LOVER
REFUSED  UPON  HIS  LADY’S  UNJUST  MISTAKING  OF  HIS
WRITING.

IN  winter’s  just  return,  when  Boreas  gan  his  reign,
And  every  tree  unclothed  fast,  as  nature  taught  them  plain  :

In  misty  morning  dark,  as  sheep  are  then  in  hold,
I  hied  me  fast,  it  sat  me  on,  my  sheep  for  to  unfold.

And  as  it  is  a  thing  that  lovers  have  by  fits,
Under  a  palm  I  heard  one  cry  as  he  had  lost  his  wits.

Whose  voice  did  ring  so  shrill  in  uttering  of  his  plaint,
That  I  amazed  was  to  hear  how  love  could  him  attaint.

‘  Ah  !  wretched  man,’  quoth  he  ;  ‘come,  death,  and  rid  this  woe  ;
A  just  reward,  a  happy  end,  if  it  may  chance  thee  so.

Thy  pleasures  past  have  wrought  thy  woe  without  redress  ;
If  thou  hadst  never  felt  no  joy,  thy  smart  had  been  the  less.’

And  rechless*  of  his  life,  he  gan  both  sigh  and  groan  :
A  rueful  thing  me  thought  it  was,  to  hear  him  make  such  moan.

‘Thou  cursed  pen,’  said  he,  ‘woe-worth  the  bird  thee  bare;
The  man,  the  knife,  and  all  that  made  thee,  woe  be  to  their  share  :

Woe-worth  the  time  and  place  where  I  so  could  indite  ;
And  woe  be  it  yet  once  again,  the  pen  that  so  can  write.

Unhappy  hand  !  it  had  been  happy  time  for  me,
If  when  to  write  thou  learned  first,  unjointed  hadst  thou  be.’

Thus  cursed  he  himself,  and  every  other  wight,
Save  her  alone  whom  love  him  bound  to  serve  both  day  and  night.

Which  when  I  heard,  and  saw  how  he  himself  fordid  ;1
Against  the  ground  with  bloody  strokes,  himself  e’en  there  to  rid  ;

Had  been  my  heart  of  flint,  it  must  have  melted  tho’  ;
For  in  my  life  I  never  saw  a  man  so  full  of  woe.

With  tears  for  his  redress  I  rashly  to  him  ran,
And  in  my  arms  I  caught  him  fast,  and  thus  I  spake  him  than  :

‘  What  woful  wight  art  thou,  that  in  such  heavy  case
Torments  thyself  with  such  despite,  here  in  this  desart  place  ?’

Wherewith  as  all  aghast,  fulfill’d  with  ire  and  dread,
He  cast  on  me  a  staring  look,  with  colour  pale  and  dead  :

‘  Nay,  what  art  thou,’  quoth  he,  ‘that  in  this  heavy  plight
Dost  find  me  here,  most  woful  wretch,  that  life  hath  in  despite  ?’

‘  I  am,’  quoth  I,  ‘but  poor,  and  simple  in  degree  ;
A  shepherd’s  charge  I  have  in  hand,  unworthy  though  I  be.’

With  that  he  gave  a  sigh,  as  though  the  sky  should  fall,
And  loud,  alas  !  he  shrieked  oft,  and,  ‘Shepherd,’  gan  he  call,

‘Come,  hie  thee  fast  at  once,  and  print  it  in  thy  heart,
So  thou  shalt  know,  and  I  shall  tell  thee,  guiltless  how  I  smart.’

His  back  against  the  tree  sore  feebled  all  with  faint,
With  weary  sprite  he  stretcht  him  up,  and  thus  he  told  his  plaint  :

‘  Once  in  my  heart,’  quoth  he,  ‘it  chanced  me  to  love
Such  one,  in  whom  hath  Nature  wrought,  her  cunning  for  to  prove.

And  sure  I  cannot  say,  but  many  years  were  spent,
With  such  good  will  so  recompens’d,  as  both  we  were  content.

Whereto  then  I  me  bound,  and  she  likewise  also,
The  sun  should  run  his  course  awry,  ere  we  this  faith  forego.

Who  joyed  then  but  I  ?  who  had  this  world;s  bliss  ?
Who  might  compare  a  life  to  mine,  that  never  thought  on  this  ?

But  dwelling  in  this  truth,  amid  my  greatest  joy,
Is  me  befallen  a  greater  loss  than  Priam  had  of  Troy.

She  is  reversed  clean,  and  beareth  me  in  hand,
That  my  deserts  have  given  cause  to  break  this  faithful  band  :

And  for  my  just  excuse  availeth  no  defence.
Now  knowest  thou  all  ;  I  can  no  more  ;  but,  Shepherd,  hie  thee  hence,

And  give  him  leave  to  die,  that  may  no  longer  live  :
Whose  record,  lo  !  I  claim  to  have,  my  death  I  do  forgive.

And  eke  when  I  am  gone,  be  bold  to  speak  it  plain,
Thou  hast  seen  die  the  truest  man  that  ever  love  did  pain.’

Wherewith  he  turned  him  round,  and  gasping  oft  for  breath,
Into  his  arms  a  tree  he  raught,  and  said  :  ‘Welcome  my  death  !

Welcome  a  thousand  fold,  now  dearer  unto  me
Than  should,  without  her  love  to  live,  an  emperor  to  be.’

Thus  in  this  woful  state  he  yielded  up  the  ghost  ;
And  little  knoweth  his  lady,  what  a  lover  she  hath  lost.

Whose  death  when  I  beheld,  no  marvel  was  it,  right
For  pity  though  my  heart  did  bleed,  to  see  so  piteous  sight.

My  blood  from  heat  to  cold  oft  changed  wonders  sore  ;
A  thousand  troubles  there  I  found  I  never  knew  before  ;

‘Tween  dread  and  dolour  so  my  sprites  were  brought  in  fear,
That  long  it  was  ere  I  could  call  to  mind  what  I  did  there.

But  as  each  thing  hath  end,  so  had  these  pains  of  mine  :
The  furies  past,  and  I  my  wits  restor’d  by  length  of  time.

Then  as  I  could  devise,  to  seek  I  thought  it  best
Where  I  might  find  some  worthy  place  for  such  a  corse  to  rest.

And  in  my  mind  it  came,  from  thence  not  far  away,
Where  Cressid’s  love,  king  Priam’s  son,  the  worthy  Troilus  lay.

By  him  I  made  his  tomb,  in  token  he  was  true,
And  as  to  him  belonged  well,  I  covered  it  with  blue.

Whose  soul  by  angels’  power  departed  not  so  soon,
But  to  the  heavens,  lo  !  it  fled,  for  to  receive  his  doom.

Жалоба  умирающего  влюбленного,
отвергнутого  из-за  того,  что  его  возлюбленная  не  поняла  его  сочинений

Приблизилась  зима,  Борей  вступил  в  права;
Велит  Природа  —  сброшена  увядшая  листва.

С  утра  туманный  день  унынье  предвещал.
Пастух,  из  стойла  я  пастись  овечек  выгонял.

Вдруг  слышен  громкий  плач,  безумному  под  стать  …
И  я  смекнул:  «Отвергнутый  влюбленный  плачет,  знать».

Так  тяжко  горевал  да  жаловался  он  —
Вот  до  чего  бывает  страстью  человек  стеснен…

«Ах  смерть,  —  кричит  —  приди,  страданью  дай  конец,
Делам  несчастного  пошли  заслуженный  венец!

Вослед  за  счастием  я  горе  лишь  познал.
Не  знал  бы  радости  —  так  сильно  в  горе  б  не  страдал».  —

Небрежный  к  жизни,  издает  то  вздох,  то  стон…
Мне,  право,  слушать  было  жаль,  как  жалуется  он.

«Будь  птица  проклята,  чье  было  то  перо!
Нож  проклят,  что  точил,  тот  проклят,  кто  точил  его!

Будь  проклят  дом,  где  я  творил,  будь  проклят  час…
Ах,  перья,  что  так  пишут  —  снова  проклинаю  вас!

Увы  тебе,  рука!  Спасла  бы  ты  меня,
Когда  б  ты  прежде  отнялась,  чем  грамотен  стал  я!»

Так  он  себя  и  все  на  свете  проклинал,
Лишь  имени  любимой  госпожи  не  осквернял.

Когда  я  увидал,  как  он  себя  казнил,
О  землю  бился  —  жизнь  охотно  он  бы  отпустил  —

Будь  в  сердце  хоть  кремень,  и  тот  бы  мягок  стал:
Такого  горя  прежде  никогда  я  не  видал.

Заплакав,  как  и  он,  к  нему  я  поспешил,
Обняв,  остановил  его  и  с  ним  заговорил:

«Кто  ты,  несчастный  человек,  что  так  скорбя,
В  пустынном  месте  столь  жестоко  мучаешь  себя?»

Тогда  он,  изумлен  и  с  виду  полн  вражды,
Взглянул  —  а  смерть  уже  дохнула  на  его  черты.

«Скажи  сперва,  кто  ты  —  тот,  кто  в  годину  зла
Нашел  несчастного,  кому  жизнь  трижды  немила?»

«Простой  я  человек,  и  жизнь  моя  бедна.
Несу  я  службу  пастуха,  как  не  скромна  она.»

Вздохнул  он,  будто  ждал,  что  небо  упадет;
Еще  тоскливый  крик  —  и  он  к  себе  меня  зовет:

«Приди,  и  что  скажу  —  в  душе  запечатлей.
Узнаешь,  отчего  страдаю  без  вины  моей».

Без  сил,  он,  прислонившись  к  дереву,  стоял.
С  трудом  напрягся  и  свою  мне  жалобу  сказал.

«Единый  в  жизни  раз  случилось  мне  любить.
Природа  в  ней  смогла  свое  искусство  изощрить.

Не  помню,  сколько  лет  мы  в  счастье  провели;
Взаимное  желаний  исполнение  нашли.

Клялись  мы  оба,  рады  были  клятву  дать
Быть  верными,  покуда  солнце  не  поедет  вспять.

Как  я  блажен,  как  горд  блаженством  был  своим!
Кто  мог  бы  счастие  свое  тогда  сравнить  с  моим?

Но,  слишком  веря,  что  покорно  счастье  нам,
Потерю  больше  я  понес,  чем  Трои  царь  Приам.

Вновь  холодна,  она  писания  мои
Зовет  причиной,  чтобы  разорвать  обет  любви.

Оправдываясь,  я  прощенья  не  имел…
Теперь,  пастух,  сказал  я  все,  что  ты  узнать  хотел,

И  мне  позволь  уйти:  я  жизнь  напрасно  длю.
О  ком  писал  —  увы!  —  той  я  прощаю  смерть  мою.

Когда  умру  —  прошу,  не  бойся  говорить:
Ты  видел  смерть  вернейшего  из  тех,  кто  мог  любить».

Он  отвернулся,  дерево  в  объятье  сжал,
И  задыхался:  «Смерть,  приди!  Тебя  недаром  звал!

Приди!  Стократ  милее  мне  тебя  принять,
Чем  без  ее  любви  народами  повелевать».

Так  с  ним  душа  была  в  скорбях  разлучена…
Ах,  даме  невдомек,  кого  утратила  она!

Конец  его  потряс  меня  —  кто  не  поймет?
Я  думал:  в  состраданье  сердце  кровью  изойдет.

То  страшный  жар,  то  злой  озноб  меня  терзал:
Открылась  тысяча  мне  бед,  которых  я  не  знал.

Меж  жалостью  и  страхом  был  разорван  я,
И  взволновался  так,  что  пробыл  долго  вне  себя.

Страстям,  как  и  всему,  дано  предел  узнать.
Так  и  мое  волненье  в  срок  свой  стало  отступать.

Тогда  я  должен  был  обдумать  и  решить,
В  каком  достойном  месте  мертвого  похоронить.

«Невдалеке  влюбленный  спит  еще  один»,
Припомнил  я  —  «Троил,  Приама  благородный  сын».

В  знак  верности  страдальца  рядом  схоронил,
И,  как  приличен  цвет  был,  синим  я  его  укрыл.

По  воле  ангелов  он,  тотчас  как  ушел,
Взлетел  на  небеса  и  там  свою  судьбу  нашел.

Перевод  10  —  11.09.2014

PRISONED  IN  WINDSOR,  HE  RECOUNTETH
HIS  PLEASURE  THERE  PASSED.

SO  cruel  prison  how  could  betide,  alas,
As  proud  Windsor,  where  I  in  lust  and  joy,
With  a  Kinges  son,  my  childish  years  did  pass,
In  greater  feast  than  Priam’s  sons  of  Troy.

Where  each  sweet  place  returns  a  taste  full  sour.
The  large  green  courts,  where  we  were  wont  to  hove,1
With  eyes  cast  up  into  the  Maiden’s  tower,
And  easy  sighs,  such  as  folk  draw  in  love.

The  stately  seats,  the  ladies  bright  of  hue.
The  dances  short,  long  tales  of  great  delight  ;
With  words  and  looks,  that  tigers  could  but  rue  ;
Where  each  of  us  did  plead  the  other’s  right.

The  palme-play,  where,  despoiled  for  the  game,
With  dazed  eyes  oft  we  by  gleams  of  love
Have  miss’d  the  ball,  and  got  sight  of  our  dame,
To  bait  her  eyes,  which  kept  the  leads  above.

The  gravel’d  ground,  with  sleeves  tied  on  the  helm,
On  foaming  horse,  with  swords  and  friendly  hearts  ;
With  chere,  as  though  one  should  another  whelm,
Where  we  have  fought,  and  chased  oft  with  darts.

With  silver  drops  the  mead  yet  spread  for  ruth,
In  active  games  of  nimbleness  and  strength,
Where  we  did  strain,  trained  with  swarms  of  youth,
Our  tender  limbs,  that  yet  shot  up  in  length.

The  secret  groves,  which  oft  we  made  resound
Of  pleasant  plaint,  and  of  our  ladies’  praise  ;
Recording  oft  what  grace  each  one  had  found,
What  hope  of  speed,  what  dread  of  long  delays.

The  wild  forest,  the  clothed  holts  with  green  ;
With  reins  availed,  and  swift  y-breathed  horse,
With  cry  of  hounds,  and  merry  blasts  between,
Where  we  did  chase  the  fearful  hart  of  force.

The  void  vales  eke,  that  harbour’d  us  each  night  :
Wherewith,  alas  !  reviveth  in  my  breast
The  sweet  accord,  such  sleeps  as  yet  delight  ;
The  pleasant  dreams,  the  quiet  bed  of  rest  ;

The  secret  thoughts,  imparted  with  such  trust  ;
The  wanton  talk,  the  divers  change  of  play  ;
The  friendship  sworn,  each  promise  kept  so  just,
Wherewith  we  past  the  winter  night  away.

And  with  this  thought  the  blood  forsakes  the  face  ;
The  tears  berain  my  cheeks  of  deadly  hue  :
The  which,  as  soon  as  sobbing  sighs,  alas  !
Up-supped  have,  thus  I  my  plaint  renew  :

‘  O  place  of  bliss  !  renewer  of  my  woes  !
Give  me  account,  where  is  my  noble  fere  ?
Whom  in  thy  walls  thou  d[id]st  each  night  enclose  ;
To  other  lief  6  ;  but  unto  me  most  dear.’

Echo,  alas  !  that  doth  my  sorrow  rue,
Returns  thereto  a  hollow  sound  of  plaint.
Thus  I  alone,  where  all  my  freedom  grew,
In  prison  pine,  with  bondage  and  restraint  :

And  with  remembrance  of  the  greater  grief,
To  banish  the  less,  I  find  my  chief  relief.

Заключенный  в  Виндзоре,  Серрей  вспоминает  о
пережитых  здесь  удовольствиях

Как  ты  безрадостна,  тюрьма  моя  —
Тот  Виндзор,  где  я  словно  бы  недавно
Был  приближенным  сына  короля
В  веселье  большем,  чем  сыны  Приама!

Где  знал  отрады,  нынче  —  злой  укор.
Вот  те  дворы,  откуда  мы,  гуляя,
На  «Башню  девушек»  бросали  взор
И  охали,  влюбленным  подражая.

Покоев  пышность  помню,  прелесть  дам,
Короткий  пляс,  что  долго  обсуждали,
Слова  и  взоры  —  тигр  всплакнул  бы  сам,
Как  мы  друг  друга  в  спорах  защищали.

Играли  в  теннис  мы,  разоблачась,
И  забывались  в  страстности  стыдливой:
Мы  мяч  порой  теряли,  но  стремясь
Удерживать  подольше  взгляд  любимой.

Вот  двор,  покрытый  гравием,  где  мы,
Взяв  рукава  на  шлемы,  в  бой  вступали.
Притворною  враждой  увлечены,
Мы  здесь  друг  в  друга  дротики  метали.

Луга  в  росы  серебряных  слезах,
Где,  в  ловкости  и  силе  упражняясь,
Мы  телом  крепли  в  мужества  делах,
Хоть  и  юнцы,  вверх  быстро  устремляясь.

В  укромных  рощах  разражались  мы,
Приятным  плачем  и  хвалами  дамам,
Делились,  что  за  милости  даны,
Сказала  «Скоро»  или  «Слишком  рано».

Лес  темный  зеленью  густой  укрыт…
Опущен  повод,  дышит  конь  быстрее…
Собачий  лай,  веселый  крик  летит,
Все  —  по  пятам  пугливого  оленя.

Средь  стен,  что  голы  ныне,  в  поздний  час
Друзья  ночлег  в  согласье  разделяли.
Увы!  как  без  печали  вспомнить  вас,
Те  сны,  что  нас  в  блаженстве  посещали…

Мы  поверяли  тайны,  не  боясь,
Беседы,  шуток  полные,  струились,
Не  преступали  клятвы  мы,  клянясь  —
Так  в  ночи  зимние  досуги  длились.

Как  вспомню  я  —  кровь  от  лица  бежит,
И  дождь  из  слез  мне  щеки  орошает.
Раз  и  другой  мой  всхлип  тоски  звучит,
И  сетованье  Виндзор  оглашает:

«О  место  счастья,  где  теперь  грущу!
Куда  товарищ  прежний  мой  сокрылся?
В  твоих  стенах  его  не  отыщу…
Был  мил  он  всем,  мной  —  как  родной  ценился».

И  эхо  разделяет  скорбь  со  мной,
Но  только  скорби  крик  мне  возвращает…
И  там,  где  со  свободной  рос  душой,
Мне  несвобода  жизнь  отягощает.

О  горе  большем  мысль  в  себе  ношу  —
Так  горе  меньшее  переношу.

Перевод  13.09.  2014

Примечания  переводчицы.

В  этих  стихах  Серрей  вспоминает  о  своей  дружбе  в  годы  юности  с  Генри  Фицроем,  герцогом  Ричмондом,  незаконным  сыном  Генриха  VIII.  Подростками  мальчики  вместе  жили  в  Виндзоре,  так  как  Генри  Фицрой  находился  под  опекой  отца  Серрея  Томаса  Говарда,  герцога  Норфолка.  Фицрой  женился  на  сестре  Серрея  Мэри.  Впоследствии  находящийся  в  Виндзоре  в  тюремном  заключении  (1537  —  1539)  Серрей  с  тоской  вспоминает  Генри  Фицроя,  рано  умершего  за  год  до  того  (1536).
Стихи  насыщены  бытовыми  деталями,  которые  в  перевод  попали  не  все.

Под  «Башней  девушек»  здесь  имеется  в  виду  часть  замка,  где  обычно  размещались  покои  придворных  дам.
Источник  The  Works  of  Henry  Howard  Earl  of  Surrey  and  of  sir  Thomas  Wyatt,  by  G.F.  Nott  —  P.  348

…  взяв  рукава  на  шлемы…  —  имеется  в  виду,  что  они  повязывали  на  рыцарские  шлемы  рукава  своих  дам  сердца.
Источник  —  там  же,  P.  350.

chase  the  fearful  hart  of  force    -  имеется  в  виду  тип  охоты  сhasse  ;  forcer,  когда  зверя  загоняли,  а  не  застреливали.
Источник  —  там  же,  P.  352

…средь  стен,  что  голы  ныне…  —  предлагается  два  варианта  этой  строки  в  оригинале:  The  void  vales  eke,  that  harbour’d  us  each  night  и  The  void  walls  eke,  that  harbour’d  us  each  night.

Void  vales  —  это  «пустые  долины»,  void  walls  -»  это  пустые  стены».  В  последнем  случае  имеется  в  виду,  что  со  стен  в  покоях  Виндзорского  замка  сняты  гобелены,  так  как  двор  сейчас  не  здесь.
Источник  —  там  же,  P.  352  —  353.

Echo,  alas  !  that  doth  my  sorrow  rue  —  Здесь,  предположительно,  в  разных  изданиях  претерпели  изменения  слова  Eche  stone,  alas!  (Каждый  камень,  увы!)  Т.е.  каждый  камень  сожалеет  вместе  с  Серреем  и  возвращает  его  плач  —  эхом.
Источник  —  там  же,  P.  354.

Henry  Howard,  Earl  of  Surrey
THE  MEANS  TO  ATTAIN  A  HAPPY  LIFE.

MARTIAL,  the  things  that  do  attain
The  happy  life,  be  these,  I  find  :
The  riches  left,  not  got  with  pain  ;
The  fruitful  ground,  the  quiet  mind  :

The  equal  friend,  no  grudge,  no  strife  ;
No  charge  of  rule,  nor  governance  ;
Without  disease,  the  healthful  life  ;
The  household  of  continuance  :

The  mean  diet,  no  delicate  fare  ;
True  wisdom  join’d  with  simpleness  ;
The  night  discharged  of  all  care,
Where  wine  the  wit  may  not  oppress  :

The  faithful  wife,  without  debate  ;
Such  sleeps  as  may  beguile  the  night.
Contented  with  thine  own  estate  ;
Ne  wish  for  Death,  ne  fear  his  might.

Мой  перевод  перевода:

Генри  Говард,  граф  Серрей  (из  Марциала)

Где  искать  счастья

Где,  Марциал,  нам  счастья  взять…
Я  думаю,  что  там  живет,
Где,  не  горбатясь,  сытым  стать
Дадут,  и  ум  тревог  не  ждет,

Где  в  помощь,  не  в  помеху  –  друг,
Нет  власти,  чтоб  над  ней  дрожать,
Где  можно  жить,  забыв  недуг,
Спокойно  прочный  дом  держать.

Где  без  изысков  вкус  хорош,
Где  мудрый  и  простак  –  одно,
Где  в  мире  ночку  проведешь,
И  не  вредит  уму  вино.

Где  верная  –  не  спорь!  –  жена,
Где  ночи  в  сладких  снах  бегут,
Где  участь  лучше  не  нужна,
Где  смерть  ни  кличут,  ни  клянут.

Перевод  03.03.  2015

(Перевод  последней  строки  был  рассчитан  на  оригинальность,  но  он  почти  наверняка  уже  встречается  где-нибудь.  «Кличут»  и  «клянут»  —  довольно  популярная  созвучная  пара.
На  одном  сайте  попался  вариант  Серрея,  где  имя  Марциала  было  почему-то  заменено  на  «My  friend».  Если  зачем-нибудь  нужно,  такую  замену  можно  сделать  и  в  переводе:  “Где,  милый  друг,  нам  счастья  взять…»  ).

То  же  самое  стихотворение  в  моем  украинском  переводе:  http://www.stihi.ru/2020/01/04/9453


Henry  Howard,  Earl  of  Surrey
OF  THE  DEATH  OF  SIR  THOMAS  WYATT.

DIVERS  thy  death  do  diversely  bemoan  :
Some,  that  in  presence  of  thy  livelihed
Lurked,  whose  breasts  envy  with  hate  had  swoln,
Yield  C;sar’s  tears  upon  Pompeius’  head.

Some,  that  watched  with  the  murd’rer’s  knife,
With  eager  thirst  to  drink  thy  guiltless  blood,
Whose  practice  brake  by  happy  end  of  life,
With  envious  tears  to  hear  thy  fame  so  good.

But  I,  that  knew  what  harbour’d  in  that  head  ;
What  virtues  rare  were  tempered  in  that  breast  ;
Honour  the  place  that  such  a  jewel  bred,
And  kiss  the  ground  whereas  the  corpse  doth  rest  ;

With  vapour’d  eyes  :  from  whence  such  streams  availe,1
As  Pyramus  did  on  Thisbe’s  breast  bewail.
1  Fall  down.


Генри  Говард,  граф  Серрей
На  смерть  сэра  Томаса  Уайета

Как  ладили,  таков  и  скорби  лад:
Те,  кто  терялся,  зависть  зло  лелея,
Покуда  жив  ты  был,  теперь  скорбят,
Как  будто  Цезарь  над  главой  Помпея.

Тем,  кто,  как  душегуб,  убийства  ждал,
Невинной  крови  был  бы  рад  напиться,
Кому  иной  конец  мечту  сломал,
Завидно,  что  к  добру  ты  мог  стремиться.

Но  я  мысль  превосходную  любил,
И  чувств  необычайность  благородных,  —
Поклон  мой  краю,  где  рожден  ты  был,
И  поцелуй  земле,  где  принял  отдых.

Не  осушиться  искренним  слезам:
Так  плачу,  как  над  Фисбою  Пирам.

Перевод  11.03.2016

Не  очень  нужное  примечание:  Цезарь  оплакивал  смерть  своего  противника  Помпея,  которого  убили,  чтобы  доставить  Цезарю  удовольствие.  Пирам  и  Фисба  —  пара  легендарных  влюбленных,  погибшая  в  результате  трагического  недоразумения  (см.  «Сон  в  летнюю  ночь»).

адреса: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=1010408
Рубрика: Лирика любви
дата надходження 06.04.2024
автор: Валентина Ржевская